O Openbox-u sam već pisao u julskom broju „Sveta Kompjutera„, a ovaj tekst treba da dopuni celu tu priču. Ne bih voleo da se ponovim, ali neke stvari bih i ovde podvukao.

Instalacija samog upravnika prozora je laka i brza. Problem se pojavljuje kada se krene sa čitanjem dokumentacije za podešavanje. Zahteva puno nerava i vremena za tako nešto, međutim iz ove negativne stvari proističe to da se upravnik može konfigurisati da potpuno udovolji željama korisnika. Što se tiče početnog podešavanja i instaliranja potrebnih aplikacija za rad – posao zavšrava tutorijal na archwiki stranici namenjenoj podešavanju openboxa u okviru koje postoje i preporučene aplikacije. Kada se ispoštuju sve navedene tačke, već se dobija stabilno i potpuno funkcionalno okruženje. Ukoliko se želi finije podešavanje, onda na zvaničnoj stranici se nalazi celokupna dokumentacija. Ko voli nek izvoli, a moguće je podesiti doslovno sve! Nezavisno od petljanja po konfiguracionih datoteka, ono što se meni dopada je da nakon prijavljivanja na okruženje, sam sistem ne jede više od 100MB RAM memroije.

Do sad nisam se mnogo bavio „pipe“ menijima, ali i to će doći na red. Najveći mi je problem što ne mogu da pronađem odgovarajuće rešenje za izbor tastature. Do sada sam probao xxkb i axkb. Za prvi navedeni nije mi pošlo za rukom da ga podesim, dok sam drugi koristio, ali promena „keyboard layout-a“ je važila za ceo sistem, a cilj mi je da podesim da važi za pojedinačni prozor.

Umesto slika, evo par klipova da se vidi i oseti šta je to Openbox, kako radi i šta sve može:

Related posts

• Tuxera potpisala ugovor sa Microsoft-om (1)
• Sajmon – softver za prepoznavanje glasa (1)
• Debian Gnu/Linuks 6.0 „Squeeze“ – ciljevi (1)
• 50 Win aplikacija i 50 Linuks ekvivalenata! (2)
• TuxGuitar – editor tablatura (3)